Zašto zvijezde iznad horizonta ne pocrvene kao Sunce?

Iako se u spektru Sunčeve svjetlosti nalaze sve boje (ljubičasta, plava, zelena, žžuta,
narandžasta i crvena poredane po porastu talasnih dužina), pa je stoga svetlost sa Sunca bele
boje, najdominantnija boja koju emituje Sunce je žuta. Drugim reèima, najviše svetlosnih
fotona koje emituje Sunce spada u opseg talasnih dužina žute boje. Plava i ljubièasta boja se
najviše rasipaju na èesticama atmosfere, pa joj stoga i daju plavu boju. Ipak, sa poveãanjem
debljine sloja atmosfere kroz koji prolazi Sunèeva svetlost, kao na primer kada se ono nalazi
na zalasku ili izlasku, i boje nešto veãih talasnih dužina kao što su žuta i zelena poèinju da se
difuzno rasipaju na èesticama atmosfere, pa do naših oèiju direktno sa Sunca dolaze samo
narandžasta i crvena svetlost, što je i razlog zašto Sunce poprima ovakvu boju tokom svog
zalaska ili izlaska. Ista stvar se dešava i sa svetlošãu sa zvezda prilikom njihovog izlaska ili
zalaska na nebeskoj sferi, ali pošto je njihova svetlost znatno slabijeg intenziteta, mi ove
suptilne promene u bojama ne primeãujemo i pored toga što i zvezde postanu malo crvenije
kada se naðu neposredno iznad horizonta. Takoðe, zvezde su toliko daleko od nas da one za
posmatraèe sa Zemlje predstavljaju praktièno taèkaste izvore svetlosti. Kada zvezdana
svetlost prolazi kroz veliki sloj atmosfere kao što je sluèaj kada se zvezda nalazi blizu
horizonta, vidimo da se vazduh ponaša kao prizma koja razdvaja svetlost razlièitih talasnih
dužina. Turbulencije u atmosferi, kao i postojanje atmosferskih slojeva razlièitih gustina
dovodi do pojave da se razlièite boje prelamaju tokom vremena u razlièitoj meri, što dovodi
do treperavog svetlucanja zvezda. Kada se veoma sjajna zvezda naðe blizu horizonta,
možemo primetiti svetlucanje crvene i plave svetlosti (ponekad i ostalih boja koje su najèešãe
manje primetljive). Svetlucanje razlièitih boja u ovom sluèaju prevazilazi blagu zacrvenutost
zvezde blizu horizonta. Kada postoji dovoljno turbulencija u vazduhu, ova pojava je posebno
uoèljiva kod veoma sjajnih zvezda na našem nebu kao što su na primer Sirijus ili Vega, kao i
kod svetlih planeta kao što su Venera ili Jupiter.